Mesto na kome pocinje PROMENA

O meni

Master sam defektolog/specijalni pedagog, specijalizovan u oblasti prevencije i tretmana poremećaja ponašanja, transakciono analitički savetnik i psihoterapeut pod supervizijom. Imam višegodišnje iskustvo u savetodavnom i psihoterapijskom radu sa decom, adolescentima, mladima i odraslima, kroz iskustvo telefonskog i chat savetovanja za decu, mlade i roditelje, kao i iskustvo rada u psihijatrijskoj ordinaciji za decu i adolescente i domu učenika srednjih škola.

U svom radu kontinuirano se usavršavam, posebno u oblastima rada sa traumatskim iskustvima, partnerskim odnosima, telesno orijentisanim psihoterapijskim pristupima i rada sa LGBTQIA+ osobama. Osnovu mog rada čini transakciona analiza, koju povezujem sa elementima geštalt, kognitivno-bihejvioralnog i telesno orijentisanog pristupa.

Verujem da psihoterapija nije proces koji izgleda isto za svakoga, zbog čega svoj način rada nastojim da prilagodim Vašim potrebama, iskustvima i ciljevima. U terapiju ljudi dolaze iz različitih razloga – zbog teškoća koje trenutno prolaze, odnosa koji ih opterećuju, ponavljajućih neprijatnih obrazaca, osećaja nezadovoljstva ili jednostavno potrebe da bolje razumeju sebe. Bez obzira na razlog zbog kojeg dolazite, važno mi je da zajedno istražimo ono što Vam se dešava i pronađemo način da se sa tim iskustvima bolje nosite i napravite promene koje su Vama značajne.

Terapijski odnos, poverenje i osećaj sigurnosti predstavljaju osnovu mog rada. Nastojim da terapijski prostor bude mesto u kojem možete da budete prihvaćeni bez osuđivanja, da otvoreno govorite o svojim iskustvima i da u svom ritmu istražujete ono što Vam je važno. Moj cilj je da kroz zajednički rad razvijete bolje razumevanje sebe, svojih potreba i obrazaca koji utiču na Vaš život, kao i da pronađete nove načine za suočavanje sa teškoćama i ostvarivanje promena koje želite.

Problemi u ponašanju

Problemi u ponašanju mogu se ispoljavati na različite načine — kroz impulsivnost, konflikte sa autoritetima, teškoće u kontroli emocija, povlačenje, agresivne reakcije, rizična ponašanja ili obrasce koji otežavaju funkcionisanje u porodici, školi, partnerskim odnosima ili svakodnevnom životu. Iako se najčešće povezuju sa detinjstvom i adolescencijom, teškoće u ponašanju mogu biti prisutne i u odraslom dobu, često kao način nošenja sa unutrašnjim konfliktima, frustracijom, nesigurnošću ili emocionalnim preopterećenjem. U psihoterapijskom radu ponašanje se ne posmatra izolovano, već kao izraz unutrašnjeg iskustva osobe i načina na koji pokušava da se prilagodi sopstvenim emocijama, odnosima i životnim okolnostima. Zbog toga cilj rada nije samo „kontrola ponašanja“, već razumevanje njegove funkcije i razvijanje stabilnijih i funkcionalnijih načina reagovanja. Rad je prilagođen uzrastu, razvojnoj fazi i individualnim potrebama osobe — bilo da je reč o detetu, adolescentu ili odrasloj osobi. Posebna pažnja usmerena je na izgradnju sigurnog terapijskog odnosa, razvoj emocionalne regulacije, jačanje kapaciteta za odgovornost i unapređenje odnosa sa drugima.

Rad sa problemima u ponašanju podrazumeva razumevanje šireg konteksta u kojem se teškoće razvijaju i održavaju. U radu se pažnja usmerava ne samo na spoljašnje manifestacije ponašanja, već i na emocije, potrebe i relacione obrasce koji se nalaze u njihovoj osnovi. Problemi u ponašanju ne posmatraju se izolovano od okruženja u kojem osoba živi i razvija se. Pored individualnih karakteristika, u procesu rada uzimaju se u obzir i širi faktori koji mogu imati značajan uticaj — porodična dinamika, vršnjački odnosi, školsko okruženje, društvena sredina, izloženost medijima, kao i različiti socijalni i razvojni faktori koji oblikuju način na koji osoba doživljava sebe i svet oko sebe. Kod dece i adolescenata terapijski proces često uključuje i saradnju sa roditeljima ili starateljima, sa ciljem stvaranja stabilnijeg i podržavajućeg okruženja za razvoj i promenu. Kod odraslih, fokus rada je na prepoznavanju obrazaca koji otežavaju funkcionisanje i razvijanju fleksibilnijih načina reagovanja u odnosu prema sebi i drugima. Cilj terapijskog procesa nije samo smanjenje simptoma, već razvoj stabilnijeg osećaja kontrole, odgovornosti i kvalitetnijeg funkcionisanja u svakodnevnom životu.